Barbara Jonjić: Kiše padaju, polja rađaju, djeca sanjaju, nije nas ostavio Bog…

Eto tako Obilužili smo niki dan skroz prigodno Dan okupacije grada Zagreba Okupatori, odnosno osloboditelji Kako oni sami sebi tepaju Taj dan zovu danon Oslobođenja Ae Ludnica Banda kao ne konta okolo čega je spor I dan, danas lažu svit i sebe I dan, danas uživljeni kako su oni i zapadni antifašisti ista, istovita ekipa A nisu Nikako nisu Jerbo, oni su samo jedan režim nadomistili drugin Još gorin I to je sve Čiča miča Plus nametnili su nan teror Jugo države koju Hrvat nikako tijo nije Hrvat koji je tijo i unda i danas Jugu Hrvat niti nije Amen Nema okolo toga spora nikakva Oni su bili Staljin, istočna ekipa Ona ekipa koja je u crno zavila di god je oslobađala Ona ekipa koja je ubijala metkon u zatijok Iznad jama Brez suda i debelo iza rata Ajde neka mi ne’ko objasni Koja je to razlika koju ja ne vidin Kad se rećemo ubije zarobljenika u Jasenovcu il’ kad se ubije rećemo metkon u zatijok iznad Aržanske jame? Koja je razlika? Znaden ja razliku Ustaša nikoga ubijo nije u Jasenovcu nakon što je rat završijo Ae Nije Što se ubilo, ubilo se u ratu A partizan je tamo ubija i dotrava I iza rata I tamo I na Aržanu Ima partizan svoji’ jama na svakomu koraku Ti osloboditelji su vojska Koja je nastavila smicat protivnike I rješavat i’ viškova doklen su drugi po Evropi slavili Nema majci Za svaki lopovluk i za svako ubojstvo imali su opravdanje To te za tren oslobodi viška žita, viška nekretnina i viška dice Višak oni sami odrede I onima koje oslobađaju pojasne kako i zašto to nije krađa a niti ubojstvo Kako je baš sve u korist naroda i narodnosti Plus nji’ova prisilnoga bratstva i jedinstva Oni kad pobiju pratre i časne Kažu kako su oslobodili samostane i vjerske objekte od fašista i fašizma Njima je to legitiman cilj Kažu kako su ji pobili jerbo su morali onemogućiti fašiste i fašizam Nu Pa znade se kako je svaki pratar i svaka časna zaprave prikriveni SS odred Daklem Sve protumačit znadu Njima je i Barbarin rov Tek nakupina koleteralni’ žrtava I nekakav domino efekt opravdane osvete Imali smo tako niki dan zgodu vidit te filmske junake uživo Postrojio se Besmrtni partizanski vod Kojemu je i danas fašist svaki nacijonalno svjestan Hrvat Imali smo prigodu vidit ji I jednako tako slušat’ njijove filmske priče Još jednon su nan zorno pokazali svu raskoš svoje patologije i raskoš svoje opće kulture K’o i kulture u ophođenju Prema svojin gostima Film Umri muški je ništa za nji’ Oni ne umiru Ne zovu se oni Besmrtni tek tako To je ratovalo lipo u drugomu svickomu ratu a danas se vrtu negdi okolo 70, 80 godina S vrimenon broj njijovi mirovina ne opada A dočin načmeš tu temu Ono zasikira te što je broj, čini se, fiksni Odman oni krenu u hajku na naše branitelje i njijov broj Najsevolu pravit kako ne znadu da svaki branitelj nema mirovinu a niti je invalid Nisu oni Besmrtni To jednostavno putuje kroza vrime Rećemo, u srid rata Bacali su bombe Vozali nepostojeće avijone i tenkove Dizali mostove u zdrak I sve to skupa obredili brez po muke i brez kal gela dok su in nicali zubi petice Gledan partizana na te ve Kaže bijo u ratu pukovnik avijacije Zakićen brajo Na njemu sto i jedno odličje A meni njegova priča realna K’o kad gledan one kante su kojima se letalo na Misec I one kante su koji se kao razgovaralo su ekipon na Misecu Doklen je u isti vakat u svitu fiksni telefon bijo Alfa i Omega I unda kamera uvati i Partizana koji se fali kako je ubijo Švabu Brez puške Dašta Nije se novinarka dositila upitat ga zove li se koja ustanova po njemu tako hrabromu Jerbo po takin narodnin herojima u mome kraju školama su nadivali imena Niki dan Besmrtne je u tv studiju zastupala gospoja Dalija Progresivna i antifašistička vila Pa je Hasanbegović su njon brez po’ muke, pomejo sve te njijove manitošćine Zapinila ona Kupi usta Priti prston doturu struke Poziva se na tekovine revolucije Sve nešto trkelja Mi Vi Oni Evropa Mi vas istribit Neće vas se čut i tako Nije mi jasno kako njoj takoj Plenki nije smislijo neko misto uza svoga Lovru sabotera Jerbo ja nji’ dvoje baš vidin k’o nekakav drim tim Dalija baš nije svisna svoje nesvisti Što ga u biti dođe najveći grij Ae Rećemo Od moga petoga do osmoga razreda Bila san nekakav odlikaš Aliiiiii Nisan mogla dodat vode jednoj Petrani ili jednomu Vladi Nikako Di oni a di ja To je bilo i vridno i slušalo priko sata Doklen bi ja crtala, pisala pisme, ispunjavala leksikone I gledala provuć se ispod kapi svake ture Kad bi me kadikad prozvalo su nji’ dvoje Lipo bi mučala Gospocki Pa nisan manita samoj sebi dodatno zakucavat Veća je sramota muljat i pravit se znana nego reć pošteno – Ne znan, danas nisan spremna Jedini predmeti di san bila tata mata Di san Petrani i Vladi mogla stat’ uz bok ravnopravno bila je Povijest i Hrvacki jezik Ae I sitin se niki dan doklen san gledala tu Besmrtnu vojsku Kako san znala svaki detalj njijova izmišljenoga ratovanja Svaki detalj Svaku laž Od ustanka u Srbu Do lažnoga oslobađanja Zagreba K’liko muke nizašta Gospe moja T’liki trud utuć u laži A istine nigdi Ni danas U našin školskin knjigan niti danas istina ne stoji Pa ovi’ dana lipo svojoj starijoj dici terensku nastavu organiziran o svomu trošku Jesan Prvo se iđe na Bleiburg A unda u Split na Rivu Di je Hod za život Ae Toga nema u školskomu programu Su školon će samo Jasenovac obać Pa ne mogu pripustit Školi za život da mi dicu odgaja Najbolje da mi se jednoga dana dica sramote k’o Dalija Ili budu demokršćani tipa Ressler/Plenki Kojemu je osobno uvik isprid nacijonalnoga To slavi dan osmi svibnja A unda cviće na Bleiburg nosi To kaže kako je abortus ubojstvo Pa doda kako ga branili ne bi jerbo je to stvar osobne odluke Dašta Pa i je Tako triba Osobno odlučivat Moja je osobna odluka učinit sve Kako tak’i više nikad U moje ime ne bi donosili tak’e odluke A majice Ljubičaste Samo što nan nisu došle Na naše Brdo Kako bi nas ugrijale nadon Isto k’o i pisma našega Tompe ” Kiše padaju, polja rađaju, djeca sanjaju, nije nas ostavio Bog… “ A di bi nas ostavijo? Di? Nas? Svoje ostavit? Samo mi smo narod Njegov I narod Blaženoga Alojzija Stepinca Barbara Jonjić/Narod.hr