Jelena koje nema

Čitao sam o Jeleni koje nema više,

o svetosti mladog života što ne diše.

Samo godinu nad punoljetnosti, netom nakon srednje,

vrat joj probode prljava ruka zamućene mržnje.

&

Taj ljudski otpad pobi i njezine želje mnoge,

baci ih niz Dunav kao vijenac srpske sloge.

Jelene nema u gradu, ali ima na papiru, na popisu nestalih,

ne traži je dvolika domovina, zmijama obraza opasanih.  

&

Nešto se desilo u nama što pomuti nam srca i zatvori puninu,

 pa ne tražimo Hrvaticu mladu što branila je djedovinu.

A još joj Dunav raščešljava kosu i srce od matere kida,

dok primičemo stolove ubojici, polako, ponizno i bez stida.