Misli Dida Andrijice (34): Kad su već ove Srbe uhitili mogli su ji priupitati znaju li za i kakvu masovnu grobnicu!!
Zdravi bili dico moja!
Bijo ovdje unas oni Makaron. Vrancuski pricjednik. Doša čovik obać nas, malo pojist i popit, i usput nan prodat one njijove avijone.
I nek je!
Tribaju nan avijoni, a ovi moji stručnjaci, Ante Kobilin i Šime Podguz pozdravljaju kupovinu tizi Rafaela.
Kažu njizi dva da su to avijoni i po! Da nan je baš to tribalo, jerbo tizi avijoni mogu sve šta nam triba. Nastranu to šta Ante i Šime neznadu razlikovati traktor od konbajna, za avijone su stručnjaci. Nema nikoga ovdje u gostima ko zna više od njizi dvojice.
A tako nan je u čiloj državi, pa se ne triba vele sekirat. Svi sve znademo, samo ne znademo ono što bi tribali znat.
Nego, eto kupili mi avijone, jesu malo i poskupili, ali đavlu ga daj, pa ne kupuju se avijoni svaki dan. Koga briga za par miljona gori -doli. Jedino Milanović nešto priupita o tome, ali su mu odma objasnili Plenković i oni mali Banožić da to tako mora, i da je sve u redu. ja šlus!
Ma je mene uvik stra kad adezejovci nešto zanas kupuju i prodaju!
Dosad je u većini slučajeva bilo, da kad naše državno prodaju, da prodaju jeftino, a kad kupuju, da plate skuplje. I u većini slučajeva, bi se njiman nako ti posala zalipila koja kuna za prste. Neću kazat da je i ovdje tako, ali koga mliko opari, i na jogurt puše!
Nu, neznan jeste li čuli dico, o onom slučaju di su našega momka pribili zbog Škorine pisme.
U sri Rvacke, pribilo čovika zbog rvačke pisme i rvackog pjevača. I to ne pribilo, nego umalo ga ubilo. Nije se njima svidilo kad je momak tražija “Matu” , i ubilo Boga unjemu. I slučajno, jelda, ispalo da su napadači srbi. I slučajno ji bilo trojica na jednoga. I slučajno ga izbili košto su naši izbijali u logorin. Slučajno sam u njizi našlo i zeru oružja.
E nije slučajno! Vidi se da su oni naučili od ćaća rađu. I jopet bi oni pucali, i oće , samo ako budu imali priliku. Samo, zanima me, jeli se kogod sitijo, kad su ji već priveli, iako me i to čudi, jerbo dobro nije ispalo da ji je naš momak provocira, pitat ji znaju li i oni morebit za kakvu masovnu grobnicu.
Trideset godina od rata, rano moja ljuta, mi još čeprkamo po slavonskoj zemlji i tražimo naše mrtve. Trideset godina četnici šute i smiju se. I ne samo da se smiju, nego na mista di su ji bacali u rupe, navrću šutu i ostali otpad. I niko od njizi ništa nezna.
A naši na vlasti, slabo i nikako rade na tome da ji se stisne da progovore. Eno maloga Kajkića spušili su iz policije, jerbo je čačka po tome. Nevalja nan Kajkić, ali valja stanimirović i oni dožupan šta je bra kukuruz na ovčari u jedanesti misec…
Jadni ti smo, i čiji smo!
Zdravi bili!
Vaš did Andrijica
Izvor:dugopolje.org
Autor: IR/Foto: privatni album
