- SATIRA - Mirno je dremuckao pukovnik Udbe Milorad Pupovac na svome radnome mjestu zastupnika u Hrvatskome saboru, kada zazvoni telefon. Tko zove? Beograd. Skoči Milorad na noge junačke, jer ne može se s Beogradom razgovarati u ležećemu položaju! –              Slušam. –              Ovde Draža. Vidim da si nešto svež i naspavan. Da li je to rašta ništa ne radiš? –              Pa nije baš tako, druže Dražo. Odlazim ja u narod, dajem izjave za medije. –              Nešto mi malo govoriš o f(krrrr-smetnje)šizmu. Da li ti je jasno da, ako svet uverimo u fašizaciju Hrvatske, mi po 53. i 107. članu Povelje Ujedinjenih nacija imamo pravo da vojno napadnemo Hrvatsku? Šta ti misliš zašto sam naložio ministru Vulinu da Optuži Hrvatsku za to? Pristupi izvršeniju! –              Razumem, gosn Dražo! Odmah je opet skočio Milorad Pupovac na telefon te udri telefonanirati. –              Druga Vrdoljaka! –              Ovdje Vrdoljak iz HNS-a. Zdravo. –              Milorad ovde. Mene su nazvali iz Beograda, znaš, Draža. On kaže da treba da povećamo rad na optužbi Hrvatske za fetišizam. Nadam se da si opremljen za to. –              Naravno. Imam one čizmice i remenje. Mogu bičevati sve. –              Onda pokreni i ostale. –              Razumem, druže Pupovče. Ni Vrdoljak nije dugo otezao. –              Bernardiću, ovdje Vrdoljak iz HNS-a. –              Zdravo, Vrdoljače! –              Zvao me drug Milorad. Kaže da mu iz Beograda naređuju da se Hrvatsku optuži za obnovu fetišizma. Pita da li imaš opremu za to. –              Imam. Imamo kipove, biste, zvezde, srpove, čekiće, kožne čizme, lisice, pendreke, bičeve, uprtače i sve šta treba. Imamo posebne zgrade i sobe za fetišizam. –              Znači da ste gotovi za akciju? –              Jeste! U stvari jesmo. U stvari mi se time stalno bavimo. Uskoro je Milorad Pupovac mogao zadovoljno utvrditi da je njegova inicijativa uzela velikoga maha. Istina da Srbi u Hrvatskoj nisu osjetili inicijativu o fetišizmu baš svojom, ali ih je on umirio time da je to direktiva iz Beograda. Zatim je Pupovac nazvao Bruselj, da vidi kako Europa gleda na eskalaciju fetišizma u Hrvatskoj. Odgovorio mu je feminizirani muški glas. –              A Vi ste iz Hrvatske? Da, čuli smo da kod vas raste fetišizam. Kažite nam u kojim to hotelima? Mi bismo se rado pridružili i uživali s vama. Nama isto na takve vijesti naraste. Recite, gdje bismo se mogli družiti s Vama? –              Čekajte, čekajte! Ma još ne morate dolaziti. Moram još da proverim u Beogradu, šta će on da kaže. –              A Beograd! Ondje je jako lijepo. Ondje vladaju travićke; jednom komunisti, drugi put četnici, pa demokrati… Stalno se presvlače. Pa petokrake, pa bradurine… Sigurno se i Vi znate presvlačiti u raznolike halje. –              Ma dobro, čekajte. Reč je u Hrvackoj! –              Pa to je nama isto. Bitna je fetišizacija. Pupovac je u očaju zaklopio slušalicu. Poklonio se pred Titovom slikom i legao spavati. Sutra je opet morao skočiti na noge. Telefon je zvonio osobitom strogoćom, nezaustavljivo. Beograd. –              Zdravo, gosn Dražo! –              Pa Milorade, vole jedan! Šta bre uradi?! Umesto da započnemo rat protiv Hrvacku, uz pomoć ceo Zapad, evo gi, stižu nam hiljade i hiljade pedera! Pa ja sam ti rekao da se u Hrvatsku mora obnavljati fašizam a ne fetišizam, vole jedan! –              Ali, ne obnavlja se! –              E, pa zato ti mora da gi obnoviš. Ma na papiru, u propagandu! Ti ima da govoriš o Jasenovac, o Šaranovu jamu, o ustaši, o tome da su Hrvati za dom spremni poginuti i to. Ti uzmi komunjari, socijal-šta već ima, lažni narodnjaci, reci da ste demokrate i antifašiste i udri po Hrvati! Ima da lažeš šta više. Zapamti; fašizacija, a ne fetišizacija! Pristupi izvršeniju! –              Staraću se, gosn Dražo. Ostavši sam, Milorad je tugovao. Njegova će fetišistička oprema morati ostati skrivena. Dobro, petokraka još može u javnost. Marx ima bradu gušću od Dražine a njega smije pokazivati. Lisice može nositi potajno.

Autor: Mladen Ivezić