Pad Krajine i tajni transkripti: "Ustaše ulaze u Knin bez borbe. Mile, ovo je bežanija!"

"Molim vas, 6.000 Hrvata je branilo Vukovar pola godine; napadala je cela Prva armija, vazduhoplovstvo, čudo, sva sila koju je imala JNA, a oni nisu odbranili Knin, kojem se može prići samo iz tri pravca; nisu ga mogli braniti ni 12 sati!? Oni ga nisu branili, jer po svim izveštajima koje smo dobili od policajaca, građana i ostalih, čim je prestala artiljerijska priprema u sedam uveče, oni su naredili - bežaniju! Prema tome, tu nije bilo nikakvog otpora niti je bilo borbenog dodira sa hrvatskim snagama. (...) Tamo je palo naređenje da svi izađu iz Krajine istog dana, čak bez stvorenog kontakta sa hrvatskom vojskom na najvećem delu fronta. Da smo istog tog dana napravili idiotsku glupost da im pomognemo, ko bi to stigao do Knina do večeri da im pomogne?! Pa, tamo ne bi moglo da se stigne od njihovih kolona kojima su zakrčili sve puteve u bežaniji zajedno sa stanovništvom. (...) Pitanje je ko je, zaista, doneo odluku da krajiško rukovodstvo napusti Krajinu? Takva odluka, kada su imali sve uslove da se brane, izazvala je egzodus. Sada to treba da bude razlog da Jugoslavija jurne tamo da brani te teritorije, sa kojih su oni pobegli kao zečevi?!", navodno je rekao Milošević na sjednici Vrhovnog saveta odbrane. Kakvo je stanje vladalo među srpskim vojnicima najbolje pokazuju transkripti razgovora objavljenih u knjizi Dušana Vire "Slobodan Milošević - Anatomija zločina".

Razgovor generala Momčila Perišića s pukovnikom Đakovićem, u transkriptima piše "načelnikom stožera 15. korpusa SVK", u kojem se po prvi puta spominje "pad Knina". Vjerojatno je riječ o pukovniku Mirku Radakoviću, zapovjedniku 18. pješadijske brigade iz Korenice, a koja je sastavni dio 15. Učkog korpusa kojim zapovijeda general Stevo Ševo.

Perišić: Jel držite situaciju pod kontrolom?

Radaković: Dosta teško, vrlo teško.

Perišić: Pa možeš li ustrajati šta?

Radaković: Ma jednostavno nema, civili ne dozvoljavaju nikom, to diglo sve kompletno traktore i napušta teritoriju kompletno.

Perišić: Civili?

Radaković: Kompletno, nema nigde, vela Lika, nema to. Od noćas mi uspostavljamo liniju, ovaj, za obezbeđenje na onoj granici gde je naređeno i tu je ljudstvo za obranu. Trenutno niko ne dejstvuje po jedinicama, jedino što su Muslimani jutros izvršili napad dole na Željavu.

Perišić: Dobro, je li vojska na svojim mestima?

Radaković: Vojska je na svojim mestima samo tamo gde je naređeno da skratimo front. Tu se sad vojska nalazi, a civili jednostavno nema šanse da ih neko zaustavi. To su nepregledne kolone. Ja mislim da opština Lapac toliko da ima, negde preko 25 000 ljudi.

Perišić: A kakvo je stanje, nemaš vezu sa susedom levim?

Radaković: ...ne znam, ne znam, nezvanično saznajem za Knin, ali ne znam.

Perišić: A šta Knin? Radaković: Da je pao nezvanično. Perišić: Dobro, drži te linije i ne daj vojsci da ide. 

Radaković: Jasno, gospodine generale. Perišić: I javi se povremeno, srećno!