Povelja majci ubijenog na Ovčari- hrvatskog branitelja Jeana-Michela Nicoliera…
Ogranak Matice hrvatske Imotski objavio je prošle godine knjigu domoljubnih stihova „Spomen žrtvi“ umirovljenog hrvatskog branitelja Frane Livajića u kojoj je i pjesma posvećena ubijenom na Ovčari, vukovarskom branitelju Jeanu Michelu Nicollieru, koju je u zbirci na francuski jezik preveo prof. dr. sc. Stjepan Lapenda…
Tim povodom Ogranak Matice hrvatske u Imotskom odlučio je dati Povelju Jean Michel Nicollier njegovoj majci gospođi Lyliane Fournier, u prigodnom svečanom programu, u suradnji s Udrugom zagrebačkih Poljičana “Sveti Jure“, u četvrtak, 12. prosinca 2019. u Poljičkim dvorima u Zagrebu, Ilica 48.
Na prigodnoj svečanosti, pod pokroviteljstvom Ministarstva hrvatskih branitelja RH, Povelju gospođi Lyliane Fournier uručit će ministar hrvatskih branitelja RH Tomo Medved, uz prigodno slovo Zdenka Loze, predstavnika Ogranka MH Imotski, prevoditelja prof. dr. sc. Stjepana Lapende, program će voditi hrvatski branitelj Zdravko Vladanović iz udruge Poljičana „Sveti Jure“.
Povelju Jeana Michela Nicolliera je izradio ArtAtelier Gugić iz Klisa i osmišljena je kao poveznica povijesnog nastanka Hrvatske države i Domovinskog rata, s imenom Jeana Michela Nicolliera na pismu glagoljice. Na povelji je i tekst pjesme autora Frane Livajića na hrvatskom jeziku i prijevodu na francuski jezik.
Tim projektom Ogranak Matice hrvatske u Imotskom i Udruga zagrebačkih Poljičana „Sveti Jure“ kao organizatori ovog memorijalnog programa žele njegovati i promicati trajni pijetet i uspomene na heroje Domovinskog rata, te pridonijeti ukupnosti kulture sjećanja i zahvalnosti prema hrvatskoj žrtvi u izgradnji slobode i hrvatskog državnog osamostaljenja na putu k civiliziranoj i demokratskoj europskoj uljudbi.
ALLONS ENFANTS…
„Ma France de Croatie, je t’aime et mort pour toi.“
„Francuska moja, i Hrvatska moja, volim te i umirem za te.“
Jean Michel Nicollier
U tu hladnu jesen kalendarsku
ostao je – sve do samog pada,
na posljednjoj barikadi grada
završio tužnu dramu vukovarsku.
Hodio je, znao kob ga u smrt vodi
na putanji – zalazećeg Sunca,
taj je Francuz pravog dječjeg lica
Elegijom smrti (s)pjevao slobodi.
Tražila mu ruku, sama u samoći
krv dotakla – ružan san usnila,
dozivala majka što ga je rodila
krikom, razbijala tamu i tišinu noći.
On u ime umorenih bez glasa govori
među živim nije – ali zato traje,
kad ugasnu zvijezde ne prestaje
sjati, njegov križ nad Dunavom gori.
Frano Livajić
ALLONS ENFANTS…
Hommage à Jean-Michel Nicollier
C’était par une glaciale journée d’automne,
La dernière avant la prise de Vukovar.
La mort était en embuscade,
En pleine désolation lors du Soleil couchant.
Ce Français au visage d’enfant,
Chantant la liberté en vers élégiaques,
Resta en faction sur la barricade
Qui allait sceller sa mort tragique.
Bien loin de là, tirée de son sommeil
par un affreux cauchemar,
Sa mère eut soudain devant elle la vision de son enfant
dont elle touchait les mains, rouges de sang.
Alors qu’elle hurle sa douleur dans cette horrible nuit,
il lui parle sans mot dire au nom de ses camarades péris.
Certes il n’est plus parmi nous, mais son souvenir vivra à jamais avec nous.
Et quand au lever du jour les étoiles s’éteignent au-dessus du Danube,
La croix sur sa tombe brille toujours.
Traduit par Stjepan Lapenda
